Vitaminska i antioksidativna moć bobičastog voća

Čini se da svest o zdravoj hrani i njenom uticaju na naš organizam nikada nije bila veća nego danas. Namirnice koje konzumiramo igraju ključnu ulogu u očuvanju i poboljšanju našeg opšteg zdravlja. Neke od njih nam donose razne benefite, dok neke štete našem organizmu. Među onim namirnicama koje mogu najviše doprineti našem opštem zdravlju, a pomalo su zapostavljene, spadaju svakako razne vrste bobica. 

Bobičasto voće, osim što je jako ukusno, veoma je bogato vitaminima, mineralima, antioksidansima i dijetalnim vlaknima. Upravo ovakav sastav bobica čini ih izvanrednim izborom za očuvanje zdravlja i podršku vitalnosti našem organizmu. Koje su to najveće prednosti konzumacije bobičastog voća, koje vrste se smatraju najzdravijim i zašto bismo trebali da ih uvrstimo u našu svakodnevnu ishranu? Pokušaćemo da odgovorimo u tekstu koji je pred vama. 

Benefiti po zdravlje čoveka koje donosi bobičasto voće

Mnogi nutricionisi i lekari preporučuju redovnu konzumaciju bobičastog voća zbog njegovih blagotvornih svojstava, a evo koji su to njegovi najvažniji benefiti: 

• Smanjenje upalnih procesa i niži rizik od nastanka srčanih oboljenja – Bobice su bogate flavonoidima i antioksidansima, jedinjenjima koja su povezana sa smanjenjem rizika od nastanka upalnih procesa i srčanih oboljenja, a konzumiranje vrsta kao što su sibirska aronija ili borovnica pomaže u smanjenju nivoa lošeg holesterola. Pored toga, pigmenti antocijani koji daju crvenu i ljubičastu boju bobičastom voću imaju izražena antiinflamatorna (antizapaljenska) svojstva. 
• Održavanje telesne težine i mršavljenje – Bobice sadrže puno dijetalnih vlakana i sokova koji nam daju osećaj sitosti. Sa druge strane, imaju jako malo kalorija, što ih čini posebno pogodnim za ishranu ljudi koji žele da održe svoju težinu na optimalnom nivou ili da smršaju. Tako na primer, 100 grama borovnica ima svega 57, a ista količina aronije tek 47 kalorija.
• Prevencija i kontrola dijabetesa – Jedna studija u Kini pokazala je da ljudi koji svakodnevno konzumiraju bobičasto voće imaju 12% manje šanse da razviju dijabetes u odnosu na osobe koje ga ne konzumiraju redovno. Voće koje ima niži glikemijski indeks, u koje spada i najveći broj bobičastog voća, je najbolja opcija za regulaciju šećera u krvi. Upravo zbog niskog glikemijskog indeksa, mala je i verovatnoća da će doći do naglih promena nivoa šećera u krvi kod čoveka.
• Pomaže očuvanju zdravog crevnog sistema – Prebiotici koji se nalaze u bobicama su važni kako bi vaša crevna flora bila zdrava. Oni su zapravo hrana probiotičkim bakterijama koje normalno žive u crevima čoveka. A kada je probiotska ravnoteža poremećena, onda i creva loše rade. Osim toga, vlakna kojima je bobičasto voće bogato pospešuju redovno pražnjenje creva.
• Sprečava razvoj Parkinsonove bolesti – Prema jednoj studiji, ljudi koji jedu najmanje dve porcije bobičastog voća nedeljno imaju 23% manje šanse da razviju Parkinsonovu bolest. Isto istraživanje je pokazalo da je taj procenat kod muške populacije još veći, čak 40%. 
• Pomaže u borbi protiv infekcija urinarnog trakta – Od davnina je poznato da konzumiranje brusnica pozitivno utiče na zdravlje urinarnog trakta. Antocijani koji se nalaze u brusnicama bore se protiv bakterije E.coli (Ešerihija koli) koja je jedan od najčešćih uzročnika infekcija urinarnog trakta. 

Vrste bobičastog voća

Postoji zaista puno vrsta voća koje pripadaju grupi bobica. Neke od njih imaju svoje podvrste kao što je crna ili crvena ribizla ili crvenoplodna, crnoplodna ili ljubičastoplodna aronija. Svaka od tih podvrsta se pomalo razlikuje u smislu raspodele i količine nutritijenata koje sadrži. Mi ćemo dati kratki pregled samo nekih osnovnih vrsta koje su višestruko korisne za naše opšte zdravlje. 

Aronija

Aronija je žbunasta biljka poreklom iz Severne Amerike. Odlično podnosi niske temperature do čak -470C  pa se sa razlogom naziva još i sibirska aronija. Zbog svoje izdržljivosti odomaćila se i u severnim krajevima Evrope i Azije, posebno u Rusiji i Poljskoj. 

Bogata je vitaminima A, C, B1, B2, B3, B6, B9 i E, a od minerala u njenim sokovima se nalaze kalcijum, kalijum, mangan, gvožđe, jod, fosfor i cink. Zato sa pravom možemo reći da je aronija prava riznica vitamina i minerala. U njoj se takođe nalazi i jedan od najjačih antioksidanata, antocijanin, koji vrši snažnu detoksikaciju organizma i izbacuje sve štetne materije iz njega. 

Borovnica

Borovnice su rasprostranjene širom sveta, ali su posebno poznate u Severnoj Americi i Evropi. Izuzetno su bogate antioksidansima, posebno antocijanima, što ih čini izuzetno korisnim za zdravlje mozga i srca. Takođe su dobar izvor vitamina C i dijetalnih vlakana. Odličan su izvor i mangana, koji igra važnu ulogu u razvoju kostiju i pretvaranju masti, ugljenih hidrata i proteina u energiju. Najbolje je konzumirati divlje borovnice, tek ubrane na planini jer sadrže do 48% više antioksidansa nego uzgajane. 

Brusnica

Brusnice su bogate vitaminima C, A, B i K, kao i dijetalnim vlaknima. Odličan su izbor ako imate problema sa mokrenjem i infekcijom urinarnog trakta. Možete ih jesti sirove, grickati suve ili piti čaj od njih. Jedna od specifičnih prednosti je i očuvanje zdravlja desni. Ako grickate suve borovnice poboljšaćete oralno zdravlje i sprečiti da bakterije napadnu vaše desni.

Ogrozd

Ogrozd je iz roda ribizli i vodi poreklo iz Evrope i Azije, ali se danas uzgaja širom sveta. U nekim regionima sveta je toliko popularan da se često koristi za pripremu različitih proizvoda uključujući sokove, džemove, pa čak i vina. Zrna mu pomalo liče na bobice grožđa. Bogat je vitaminom C koji ima ključnu ulogu u jačanju imunog sistema čoveka, ali i zdravlja kože. Takođe predstavlja dobar izvor dijetalnih vlakana i vitamina K, kao i minerala kalijuma i mangana. 

Ribizla

Ribizle su rasprostranjene širom sveta a razlikuju se crne, crvene i bele. Veruje se da crne ribizle vode poreklo iz Severne Amerike dok crvene potiču iz Evrope. Karakteriše ih osvežavajuć i kiselkast ukus, a bogate su vitaminima C i B, uključujući i folnu kiselinu. Osim toga, dobar su izvor vitamina K, ali i dijetalnih vlakana. Ribizla, posebno crvena, je poznata i po visokom sadržaju antioksidanasa, uključujući antocijane i flavonoide. 

Godži bobice

Godži ili Goji bobice vode poreklo iz Azije, odnosno Kine i Tibeta. Bogate su vitaminom C i A (u obliku beta-karotena) i antioksidansima. Jako puno se koriste u tradicionalnoj kineskoj medicini i često se pominju kao superhrana. Kod nas se u prodavnicama zdrave hrane mogu naći kao suvo voće.

Tabelarni pregled hranljivih vrednosti pojedinih vrsta bobičastog voća

Kada je u sirovom stanju, neprerađeno, bobičasto voće karakteriše niska energetska vrednosti, gotovo stoprocentno odsustvo masti i puno dijetalnih vlakana. Upravo ga ovakav sastav čini idealnim za ishranu ljudi koji žele da smanje telesnu težinu ili je održe na željenom nivou. U tabeli ispod se nalazi kratak pregled hranljivih materija na 100 grama bobičastog voća o kojem smo pisali.

Bobičasto voće pripada grupi namirnica koje imaju zaista veliki uticaj na zdravlje čoveka. Zato bi bilo dobro da u vaš redovan jelovnik uvrstite aroniju, borovnicu, brusnicu ili bilo koje druge bobice. Najbolje je konzumirati ih u sirovom stanju ali i sokovi napravljeni od bobičastog voća mogu biti odlična opcija. Iskoristite benefite koje vam pruža priroda i sačuvajte svoje zdravlje!