Više od vode, hrane i bilo čega drugog vazduh nam je potreban da nas održi u životu. Bez vazduha ne bi preživeli ni nekoliko minuta. U vazduhu se nalazi čitav jedan svet u malom, nevidljive čestice, atomi, molekuli, čestice prašine, bakterije, polen i sl. Neke čestice iz vazduha povoljno utiču na čitav živi svet a neke ne. Čestice kojima su možda ne pridaje dovoljno pažnje a veoma su važne za zdravlje ljudi su joni. To su čestice, atoma ili molekula koje nose u sebi neko naelektrisanje, bilo ono pozitivno ili negativno. Od broja protona i ektrona u samom atomu, zavisi da li će on biti pozitivno ili negativno naelektrisan.
Šta su pozitivni a šta negativni joni, i kako nastaju?
Pozitivni jon (katjon) je atom koji je zbog raznih uticaja sredine izgubio jedan ili više svojih elektrona, nastaju kao posledica ultraljubičastog zračenja, požara a stvaraju se i prilikom rada većine kućnih aparata. Katjoni negativno utiču na čitav živi svet pa samim tim i na ljude. Flurescentno osvetljavanje, električna i elektronska oprema, TV ekrani, tepisi odeća i zavese smanjuju nivo negativnih a povećavaju nivo pozitivnih jona.
Negativni jon (anjon) je atom koji je stekao jedan ili više dodatnih elektrona, oni se prirodno generišu, isparavanjem vode, dejstvom kiše i vetra. Na nekim mestima u prirodi njihova je koncentracija posebno visoka, i to pored vodopada, reka, mora i td.
Šta negativni joni rade u vazduhu?
Negativni joni se mogu stvarati i veštačkim putem i to uređajima koji se nazivaju jonizatori. Nedavna istraživanja pokazala su da se jonizacijom prostorije dovodi do smanjenja prašine za 52% i smanjenja bakterija za 95% ( pošto mnogi zagađivači i bakterije koji se nalaze u vazduhu, borave na lebdećim česticama prašine). Skoro sve čestice u vazduhu imaju pozitivno naelektrisanje, a negativni joni imaju negativno naelektrisanje. U tom slučaju, negativni joni i ostale čestice iz vazduha (prašina, bakterije i td.) magnetno privlače jedni druge. Kada postoji dovoljno visoka koncentracija negativnih jona u vazduhu, oni će privući lebdeće čestica suprotnog naelektrisanja u velikom broju. Čestica tako postane suviše teška da ostane u vazduhu.
Kako negativni joni utiču na zdravlje ljudi?
Urbana područja imaju mnogo niže koncentracije negativnih jona u vazduhu nego ruralne sredine. Odavno je poznato da ljudi koji žive u određenoj sredini (u planinskom području, u okruženju četinarskih šuma, na obali mora), ređe boluju, a ako i boluju brže ozdrave. Dok sa razvojem industrije, a posebno u gradskim uslovima, imamo upravo suprotan efekat: češća, teža i duža bolovanja. Takođe u zatvorenim prostorijama postoji neravnoteža između količine pozitivnih i negativnih jona što dovodi do postepenog narušavanja odbrambenog mehanizma čoveka.
Negativni jon može da veže za sebe 70 – 80 molekula neutralnog kiseonika, koji uz pomoć snage jona stiže do krvi.
Negativni joni povećavaju protok kiseonika u krv što rezultira:
– bržem oporavaku od fizičke iscrpljenosti i umora,
– smanjenjem pospanosti,
– opuštanjem i smirenošću,
– ojačavanjem imunološkog sistema,
– pojačavajnjem vitalnosti mišića,
– bržem oporavku od bolesti kao što su astma, bronhitis itd.
Prosečne koncentracije negativnih jona u vazduhu na različitim mestima
– pored vodopada – 50.000 cm3;
– na planini- 5.000 cm3;
– na selu – 1.500 cm3;
– kancelarija – 50 cm3.
Imajmo u vidu činjenicu da ljudski organizam pozitivno reaguje na nivo od preko 1.000 jona po cm3
