Sadržaj
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Prema hrišćanskom verovanju, na taj dan se Isus Hrist podigao iz mrtvih, trijumfovao nad smrću i svakom čoveku, sve od Adama i Eve, pa do poslednjih ljudi na zemlji, poklonio večni život. Ceo hrišćanski svet proslavlja ovaj praznik, a običaji za Vaskrs su različiti, zavisno od naroda do naroda, pa čak i kod istih naroda u različitim krajevima.
Kada se pada Vaskrs?
Prema pravoslavnom kalendaru, Vakrs se najranije može pasti 4. aprila, a najkasnije 8. maja (u tom slučaju poklapaju se dva pravoslavna prazika: Đurđevdan i Veliki petak). Uskrs se svake godine pada u nedelju, a u koju, zavisi od punog meseca. Zato je vremenski raspon za Uskrs pet nedelja.
U početku, hrišćanski svet nije proslavljao Uskrs u isto vreme, sve do 325. godine, kada je u Nikeji održan prvi Vaseljenski sabor na kome je ustanovljeno pravilo za određivanje datuma Uskrsa. To pravilo podrazumeva da se Uskrs, kao sedmični dan odmora, praznuje u prvoj nedelji koja pada nakon prvog punog meseca, kada se pojavi posle martovske ravnodnevice. Pravoslavna crkva je sve vreme ostala dosledna ovom pravilu određivanja datuma Vaskrsa, dok je rimokatolička crkva odstupila od njega 1583. godine, nakon prihvatanja Gregorijanskog kalendara.
Zašto farbamo jaja za Uskrs?
Kod svih hrišćana za ovaj praznik vezan je običaj farbanja i poklanjanja jaja. Jaje simboliše obnavljanje prirode i života. Simbolika je slična onoj koju ima badnjak koji se pali za Božić, jer se veruje da crveno farbano jaja, isto kao i badnjak, donosi sreću u kuću.
Farbanje jaja vezano je za putovanje u Rim svete Marije Magdalene. Ona je otputovala u večni grad kako bi propovedala Jevanđelje i tom prilikom je posetila cara Tiberija, kome je u znak pažnje, na poklon predala crveno jaje i pozdravila ga rečima „Hristos Vaskrese“.
Jaje čuvarkuća
Iako je običaj da se jaja farbaju u crvenu boju, jer ona simbolizuje krv, u ovom slučaju krv Isusa Hrista koja je prolivena na Golgoti iako je on bio nevin. Danas se jaja farbaju i u druge boje, pa čak i šaraju. Ipak, običaj je da se prvo jaje oboji u crveno, i to jaje se zove „čuvarkuća“. Ono se odlaže na posebno mesto u kući i čuva se sve do Vaskrsa naredne godine, tačnije sve dok se ne ofarba prvo jaje uoči novog Vaskrsa.
Kada se farbaju uskršnja jaja
Glavno i najvažnije obeležje Uskrasa jesu farbana jaja, i to važi kod svih vernika koji slave Uskrs. Međutim, ne farbaju se svuda jaja u isto vreme. U nekim krajevima jaja se boje na Veliki četvrtak, u drugim na Veliki petak i to rano ujutru, pre nego što izađe sunce, dok se u pojedinim oblastima farbanje obavlja na Veliku subotu.
Neverni Toma
Često se za nekog kaže da je Neverni Toma, a da ni sami ne znamo kako je nastala ova izreka, odnosno da i ona ima veze sa Uskrsom. Nedelja po Uskrsu u crkvenom kalendaru naziva se Tomina nedelja, jer se u crkvi drži pomen apostolu Tomi.
Prema biblijskom predanju, Isus Hrist, kada je vaskrsao, javio se svojim učenicima, dvanaestorici apostola koji su oplakivali njegovu smrt. Međutim, Isus se javio u trenutku kada je Toma bio odsutan. Kada su mu posle rekli da se Gospod javio, on nije poverovao, pa je tako i dobio nadimak.
Praznici uoči Vaskrsa: običaji na Vrbicu i na Veliki četvrtak
Vrbica (Lazareva subota)
Lazareva subota (Vrbica) uvek pada u subotu koja prethodi nedelji uoči Vaskrsa. Ta nedelja se proslavlja kao Cveti, dan posvećen Hristovom ulasku u Jerusalim. Drugim rečima, Vrbica se pada osam dana pre Vaskrsa. Vrbica je dečji praznik i deca su tradicionalno glavni učesnici ovog praznika.
Prema narodnom običaju, u Lazarevu subotu posle podne deca odlaze u prirodu i beru sveže livadsko cveće, a odrasli uveče operu to cveće, potope ga u vodu i ostave da prenoći. Sutra ujutru, na Cveti, svi ukućani se umivaju tom cvetnom vodom.
Nekada su se na Vrbicu devojke lepo oblačile i kitile vrbovim grančicama, i išle po selu, zastajale pred svakom kućom i pevale pesme za zdravlje i napredak domaćina kuće i njegove porodice. Te pesme ostale su i zabeležene, a objavio ih je Stevan Stojanović Mokranjac u zbirci „Lazarica“. U obilazak sela sa devojkama je uvek polazio i jedan mladić koji je prikupljao poklone koje su devojke dobijale od domaćina. Takođe, običaj je bio i da se jedna od devojaka oblači u muškarca, predstavljajući se kao Lazar.
Simbol Vrbice su grančice vrbe. Međutim, u nekim područjima deca nisu baš volela te grančice, jer su ih odrasli tukli po zadnjici vrbovim prutićima pošto se verovalo da će tako biti boljeg zdravlja i da će rasti kao što rastu vrbe.
Narodni običaj je i da se za vrbicu deci kupuje ili šije nova garderoba. Zato i postoji narodno poređenje „Dotero se ko za Vrbicu“. Osim dece, ponavljali su se i odrasli. Ako se nije imalo para za čitavo odelo, kupovale su se bar pantalone, košulje ili cipele.
Veliki četvrtak stari narodni običaji
Veliki četvrtak, koji prethodi Velikom petku, važio je za praznik zemljoradnika, pa je bio praćen mnogim prigodnim običajima.
U 19. veku stanovnici Podrinjskog područja palili su u manastiru Tronoša veliku sveću koju su zvali „oračka sveća“ i koja se kasnije palila na liturgijama svih većih praznika u godini. Velika oračka sveća palila i u sarajevskim pravoslavnim crkvama.
Na području južnog Banata na Veliki četvrtak su uprezali stoku i odvozili se na kratko u polja ili na salaše. Verovalo se da stoka koja se izvede na Veliki četvrtak u polje bolje napreduje.
U oblasti Homolja na Veliki četvrtak bi domaćin iz desne sise svake ovce koja se muze izmuzao po malo mleka, jer se verovalo da će tako ovca davati više mleka. Žene su na Veliki četvrtak odlazile na reku i niz vodu slale upaljene sveće pričvršćene za daščice, namenjene mrtvima. Tada su, isto kao i na Zadišnicama, davani pokloni namenjeni duši pokojnika.
Na Veliki četvrtak zabranjen je svaki rad osim sejanja bostana, jer se verovalo da će lubenice posejane tog dana biti ogromne, veće nego bilo koji drugi dan da se poseju.