Ljubav je stanje jake emotivne naklonosti prema nekome ili nečemu.
Stari grci su razlikovali nekoliko vrsta ljubavi:
* filija (φιλία)– prijateljska ljubav, koja drugome želi dobro, ljubav kojom drugome želimo pomoći, temelj svakog zajedništva. Filija podrazumeva jednakost (npr. dva prijatelja), vrlinu i poznanstvo. Motivi filije su praktični: jedna ili obe strane imaju korist od takvog odnosa. Koncept filije razvio je Aristotel.
* eros (ἔρως)– ljubav koja je obeležena senzualnom željom i čežnjom za onim što se ljubi. To je ljubav usmerena prema osetilnom svetu (vid, dodir, okus…). Prema Platonu, eros se može proširiti i na ljubav prema unutrašnjoj lepoti, pa i prema samoj ideji lepote.
* agape (ἀγάπη)- ideal ljubavi, uključuje milosrdnost, zauzimanje i brigu. Krajnji smisao te ljubavi je potpuno se posvetiti dobru drugih po cenu vlastitog života. Ova vrsta ljubavi nadilazi prijateljsku i erotičnu ljubav.
* storge (στοργή) – prirodna naklonjenost, npr. prema deci ili roditeljima.
* ksenija (ξενία) – ljubav prema stranom, gostoprimstvo, izuzetno važno u antičkoj Grčkoj. Gost i domaćin, koji bi pre gostovanja bili stranci obrazovali bi maltene ritualno prijateljstvo. Od gosta se jedino zahtevalo da bude zahvalan.
Iako nijedna naučna studija nije u potpunosti uspela da objasni formiranje osećaja ljubavi, novije studije u oblasti neuronauka ukazuju na mogućnost da se ljubav formira pod uticajem specifičnih hormona odnosno neurotransmitera na neuroprijemnike u mozgu. Među njima su testosteron, estrogen, dopamin, noradrenalin, serotonin, oksitocin i vazopresin. Za poslednja dva postoje temeljni dokazi da učestvuju u formiranju veze između roditelja i potomstva.
Izvor: wikipedia
